Да ти се пожалим, Брацко... Дишем последња два-три дана некако до пола, уданем све док не осетим да боли ко да се шиваћа игла под ребра забија. Тад стиснем вилицу да не јаукнем. Ватам ваздух ко риба на суво и чекам да прође. Док пробод траје мислим се у себ' шта ће ми живот који се овако живи. После, кад бољка мало умине, дође ми у памет то да једино жив може да преболи, кад се једном засвагда очи затворе нема га тај лек који ће да тело оздрави и да капци отвори.
Ово моје не знам шта је. Притисне, мрви, ломи, па попусти. Мало прође па крене из почетка. Да л' је од лекови или је болес така, ко би га знао. Нит траје, нит престаје. Али из дана у дан све више малаксавам. Престала сам да се бољем надам. На коју год страну да се окренем, мука и споља и изнутра притиска. Од јуче не могу ни леђа да исправим колко боли, нит гутљај низ гушу да протиснем колко стиска.
Ајд’, иди сад... Све ћу да ти испричам кад се врнеш. Многима је умирање казна, а мени било и јесте трајање. Осуђена сам ти на живот. Докле ће не знам, али оно што сам упамтила је да се од како за себе знам молим... и кад ноћ омркне и кад дан осване... да живљење што краће траје.
Много сам згрешила, то ме мучи. Раније нисам имала кад, сад немам коме да се исповедам. Јутрос ми паде на памет да немам коме другом, сем теби. Кад ти све кажем знам да ћу да се одморим, ко после причес. И на онај и на овај свет од моји греси да се ослободим или да и' бар малко умалим.
Преко голему воду се са велики терет на душу не полази. А време ми је...
Nada Petrović
Delić romana "Čedomorka"
Fotografija na prednjoj korici - Zoran Petrović
Tehnički uredni - Boško Protić
Recenzije : Dušan Stojković i Dragoljub Stojadninović
Izdavač " Sven"
Нема коментара:
Постави коментар