Ајд’ да кренемо, наврат - нанос... Ионако, како сам кренула, све може на нос да ми изађе, ил’ о главу да се обије... Јадна глава... Ал’ јадно и тело крај блесаве главе...
Кажеш слобода... А шта ти је то?... Оно кад се куче откине од ланца па прву бандеру запиша, или кад изношену носиљу избациш из кавеза, а она се уплаши од глисте, макне корак два и усере од страха?...
Да ли је слобода то да сваком у сваком тренутку можеш, газећи по црвеном тепиху, уз химну, Боже правде, или Боже неправде, да опсујеш матер, као доказ да си у демократији?... (Еј мој Боже, а где је она заповест да се твоје име не узима узалуд?)... Да ли је то правда, или правда са демократијом преплетена као кићанка на потенцијалном овну предводнику?...
Или је слобода када рехабилитујеш оне по партијској дужности, да би они одузели слободу онима са којима су до јуче раме уз раме, слободни били да раде шта хоће, коме хоће, колко хоће и кад хоће?...
Или је слобода то што сад имам могу, имам де, ал немам с ким... А и кад би нашла с ким он не би имао с чим?... Или је слобода кад не знаш де, ни с ким, ал имаш с чим?... Еј, де ти ја одо... У тешку карачину по принципу " Учи ма мајко, карај ме..."
Је ли слобода кад се кријем да попушим , да попијем, да опсујем, да живим?..
Или је слобода слободан пад из авиона без падобрана?...
Бем ти загарантовану слободу где ја немам основно право да преживим...
Бем ти слободу, кад сањам о оном новом затвору где се има кревет, загарантованих осам сати спавања, писаћи сто и столица, два сата шетње... И још си у соби сам да ти нико не хрче...
Некада давно објављено овде
Нема коментара:
Постави коментар