ЛЕВАК ЖИВОТА
Из овог круга
излаза нема,
омча што стеже
понирем кроз себе
и стеге вечне,
на врху прстију
невидљив дан.
Ноктима скидам
креч са лица,
фреска је ово
а испод гар,
бездан што рађа
измаглица,
белег под грлом
ствара сам.
Из овог круга
путеви воде
у понор ока
и муљ туђе злобе,
а испод речи немуште
одзвањају кроз шупља ребра
док се вене дробе.
Дотакнем ли дно
тек сам на почетку,
ко пешчаник неко изокрене
па што горе би
сад је доле
у новом кругу
зароби мене.
Нада Петровић
Збирка Додири (1995)
Нема коментара:
Постави коментар