Од пре два дана имам личног чувара улазних врата. Ушла је бела девојчица са црним ушима и пегицама у двориште, легла на отирач и почела да брани своју територију.
Збунило ме је то што се одмах понашала као да је од како зна за себе ово њен дом. У року од неколико сати разјурила је све мачке луталице које су малтретирале мог господара - црног мачка.
Данас се девојка већ одазива на звиждук и име које сам јој наденула. Попишки се од радости када ме види.
Не излази из дворишта и јавља ако мисли да је нешто сумњиво на видику.
Не улази у кућу иако су врата отворена.
Изгледа да покушава да ме припитоми и усвоји.
Све би било идеално када би мој црни мачак смео из куће да изађе поради себе, како су наши стари говорили; и када би смео да се врати када се олакша.
Још увек покушавам да сазнам чија је девојчица. Нема трагова огрлице, нико је није видео да нашом улицом лута, иако се ту врзмају и кусе и репате луталице.
Сачекаћу још неколико дана пре него што се предам и постанем њен најбољи пријатељ.
Још увек ми мој најбољи пас на свету- Жиле - много недостаје, иако је прошло скоро 6 месеци откако је на мом длану последњи дах испустио.
Нисам планирала да тако брзо имам другог пса, али... Како овој маленој да кажем: „Иди“, кад изгледа да нема где да оде? Како да је оставим без хране, воде и склоништа када ће убрзо дуга и хладна зима? Како да је осудим на сигурну смрт?
Не. Ја то не могу. Не бих могла ни да је најружнији пас на свету, а камоли што је овако умиљата... А, сем тога, стари су говорили: „Када ти у двориште уђе бела мачка или бели пас, не треба их терати. Такве животиње увек у дом донесу срећу“.
И тако... Остају два проблема:
1) Како црног мачка и белу куцу научити да живе у миру.
2) Кад купити огрлицу и на капију ставити натпис: „Пас и мачка су мирољубиви, газдарица уједа“.
Док учим умеће малих корака сећам се молитве аутора "Малог принца"
- Antoine de Saint-Exupéry-
“Bože, ne molim se za čuda i vizije, samo tražim snagu za svoje dane. Nauči me umjetnosti sitnih koraka.
Učini me pametnim i snalažljivim, tako da mogu da dođem do važnih otkrića i iskustava u raznolikim danima.
Pomozi mi da koristim svoje vrjeme bolje. Pokaži mi kako da prosuđujem da li je nešto važno ili ne.
Molim se za moć discipline i umerenosti, ne samo da bih išao kroz svoj život, već da bih živio razumno i da bih mogao da posmatram neočekivana zadovoljstva i dostignuća.
Čuvaj me od naivnog verovanja da sve u životu mora da ide glatko. Daj mi trezveno priznanje da su nam teškoće, neuspjesi i promašaji dati od života samog da bi nas učinio zrelim i odraslim ljudima.
Pošalji mi pravu osobu u pravo vrjeme, koja će imati dovoljno hrabrosti i ljubavi da upotpuni istinu!
Znam da se mnogi problemi rešavaju sami od sebe, pa te molim da me naučiš strpljenju.
Znaš koliko su nam potrebna prijateljstva. Učini me vrednim tih najlepših, najtežih, najrizičnijih i najlomljivijih darova života.
Daj mi dovoljno mašte da bih mogao da je delim sa nekim, na pravom mjestu, u pravo vreme, rečima ili tišinom.
Poštedi me straha od onog što (mi) nedostaje u životu.
Nemoj mi dati stvari koje želim, već stvari koje su mi potrebne.
Nauči me umetnosti sitnih koraka!”
Nada Petrović
Нема коментара:
Постави коментар