Нада Петровић / Књига немира – поклон који нисам очекивала

     

Данас сам, после неколико завршених обавеза и лепог разговора са драгом познаницом, села да попијем кафу и предахнем. Успут сам на интернету тражила неку добру књигу која је у продаји – нешто што би ми пријало, а да није већ прочитано и познато.

            

Уместо класичних предлога, налетела сам на нешто сасвим друго. Наишла сам на наслов: „Књига немира“, аутор – Фернандо Песоа.

Нисам одмах знала шта да очекујем. Име ми није било потпуно непознато, али сам схватила да заправо о њему знам врло мало. И баш зато сам застала. Прво због самог наслова. Звучи као нешто што би вероватно многи умели да напишу – ако би цео свој живот посветили писању.

Потом сам, наравно, кренула да тражим још информација. И оно што сам пронашла, пожелела сам да поделим с вама.

 

Фернандо Песоа је живео у Португалији, у првој половини 20. века. За живота је објавио веома мало – а после његове смрти пронађено је преко 25.000 страница текста у једном сандуку. Писао је под различитим именима, хетеронимима, и сваком од њих дао потпуну биографију, стил, темперамент. Уместо једног писца – у њему је живело више њих.

„Књига немира“* је дело једног од тих унутрашњих гласова – Бернарда Соареша, помало заборављеног помоћника у књиговодственој радњи у Лисабону. То је збирка мисли, записа, унутрашњих дијалога – као дневник, али без датума. Као исповест, али без публике. Као разговор са собом, који случајно чујеш.

„Понекад, у тишини ноћи, размишљам о животу, и мојој души се јавља једна туга тако стварна, као да ме неко додирнуо по рамену. Онда схватим: у свету постоје људи који мисле, осећају, и пате — и нико за то не зна. Као ни за мене.“ – Бернардове речи.

Не знам како ће деловати на вас, али мене је оваква реченица зауставила. Прочитала сам је неколико пута. Као да сам хтела да се уверим да стварно постоји.

Сада ми остаје да пронађем штампано издање — можда и неку половну књигу и да започнем авантуру читања.

 Информација коју сам добила била је за мене прави мали поклон.

Можда ће овај поклон значити и некоме од вас.

Ако и вас нека реченица заустави — јавите се. Можда је баш та реченица из књиге која и мене занима. 

Напомена: Књига је у преводу позната као "Књига немира“, али постоји и издање под називом "Књига неспокоја" — ако будете тражили, имате обе могућности.

Напомена о хетеронимима:

Фернандо Песоа је писао под различитим именима, која се зову хетероними — сваки са својом биографијом, стилом и ставовима. Најпознатији међу њима су:

* Алваро де Кампос– песник романтичар и мистик;

* Рикарду Реис – класичан и формалан песник;

* Алберто Каеиро – песник природе, једноставан и непосредан;

* Бернардо Соареш– књиговођа и филозофски мислилац, аутор *„Књиге немира“*.

 

Још једна занимљива ствар коју сам сазнала: Песоа је у једном тренутку свог живота водио чак четири часописа, писао песме, есеје, прозу, и био веома активан у културном животу Лисабона, али је за живота објавио врло мало.

 

 Аутор је Нада Петровић, а фотографије су са интернета