Нада Петровић / Ако се дубоко верује снови су оствариви.

  

Ако се дубоко верује снови су оствариви. 

Мало је возача са којима сам потпуно сигурна да неће да направе неку глупост, док возе. Нарочито ноћу. Међу малобројнима је мој син. Осећање да све што би могло да се догоди је ван његове или моје контроле, оставља ми слободу да могу да причам, ћутим, спавам... Било шта, без временског ограничења.

Скоро ће поноћ. Док се напољу ветар увлачи у кости и цвокотање креће неконтролисано, ми у загрејаном ауту. На аутопуту смо доста дуго. Мотор се скоро не чује. Тишина би била потпуна да није укључен радио.

На ивици између јаве и полусна јавља се мисао: „Боже. Хвала ти на оваквом дану“. Реч „Хвала“ у души се претвара у одјек, у одјек одјека, у одјек одјека одјека.

У мојој свести, у мени, се појављује слика истргнута из тог дана. Сачувана у очима, у памћењу, у души, као фотоапаратом. Моја ћерка свом брату, а мом сину, спуста у руке свог сина који је тог дана напунио годину.

Топло ми је у срцу и наставља да ме греје сазнање да је то један од оних дана због којих је вредело живети, због којих вреди наставити са животом. Дан који ми је одао признање за сву моју борбу и веру и наду.

Била сам у праву када сам веровала да од снова не треба одустајати. Ако се дубоко верује снови су оствариви.

                              

 

 

Спикер, након завршетка једне нумере, најављује другу.

"Sixto Rodriguez - Sugar Man“.

Никада до тада, а вала ни од тада, у мом присуству, није ни поменуо тог музичара, а тада, баш тог дана, провиђење је послало ту информацију да би дан остао упамћен од првих јутарњих сати, до самог свог завршетка.

 

                                
        Дуго сам тражила информацију о Родригезу и на крају сазнала ово:   Откривен је крајем 60-их година у једном бару у Детроиту, када су двојица прослављених продуцената остала затечена његовим мелодијама. Убрзо су снимили албум за који су били убеђени да ће запечатити његову репутацију као највећег уметника своје генерације. Родригез нажалост није успео да стекне популарност каква се од њега очекивала и после кратке и слабе турнеје по Аустралији, издавач је прекинуо сарадњу са њим и он је као музичар убрзо нестао са лица земље.

Сплетом чудних околности, његови албуми долазе у Јужну Африку и апсолутно непланирано утичу на формирање свести једног друштва.

За то време он није ни слутио да је у Африци славан. Вратио се обичном животу у Детроиту, радећи физичке послове, укључујући и грађевину, како би издржавао породицу.

Тек 1990-их, значи тридесетак година касније, захваљујући напорима двојице обожавалаца из Јужне Африке, откривено је да је Родригез жив. Ово откриће довело је до његовог тријумфалног повратка на сцену, укључујући и распродате концерте у Јужној Африци.

Његова прича је овековечена у документарцу *Searching for Sugar Man* из 2012. године, који је освојио Оскара. Ово је још један филм који планирам да потражим и одгледам.

Верујем да ћу филм са преводом да пронађем... Ако се дубоко верује снови су оствариви.

 

                                              Аутор Нада Петровић