Љубомир Симовић – АУТОПОРТРЕТ СА ГЛАВОМ НА СТОЛУ
Расту ми на прагу,
расту у олуку, расту на крову,
по свим собама
А мени се спава!
Нападају ме мрави,
рука ми се до лакта црни од мрава!
А мени се спава!
У села нам ујахују војници,
пале сена,
хватају гуске и патке,
на друмове изгоне
стада оваца и крава!
А мени се спава!
Разваљују ми врата кундацима,
туку ме,
хапсе ме,
бацају ме низ степенице у мрак,
препун дрвених и гвоздених справа!
А мени се спава!
Неко, не видим ко,
позива ме у борбу за слободу,
тражи победу истине и правде,
победу устава, закона и права!
А мени се спава!
Бацио сам пушку и капу!
Нека победи снег!
На сто се спушта,
ко на дно,
моја глава!
Мени се спава,
угасите,
мени се
спава!
Jedna od boljih njegovih pesama. Jaka, nadźivece ne samo autora. Dußan
ОдговориИзбришиДуле, изузетно поштујем сваку његову реч изговорену или песму објављену. Ово ми је једна од дражих песама.
Избриши