И ПОМОЋ И ОДМЕНА
У дворишту, под настрешницом, око ватре, неколико седих глава. Бардак са врућом ракијом, из руке у руку, иде у круг. Старине без речи наврну тек по један гутљајчић, највише два, па пружају даље. Осећа се мирис мокрих гуњева који се на силу суше. Најстарији међу њима рече да није од како зна за себе видео да је оволики снег нападао. Домаћин климну главом и први пут те вечери јасно и гласно проговори: „И даље пада.... И добро је. Добро. Биће родна година. Треба чељад наранити“.
Из куће се чу јаук, па онда урлик. Бака Стамена изађе из чатмаре са бакрачем у руци. „Брзо ће ово, брзо. Даће добри Бог. Него ви ајте, заватите још мало воде и донесите сува дрва, да се кућа не олади“.
Док дланом о длан принесоше јој оно што је тражила. И поново се чу јаук, па урлик... А онда станка. Не прође много па крену из почетка. То Милка своје прво чедо, посмрче, рађа.
Старци заборавише на бардак спуштен на мокру земљу, крај неколико ужарених главњи. Почеше да се крсте и углас моле. Да се лоза не осуши, презиме да не нестане, огњиште да се не запепали. Свакоме од њих у том трену прође кроз памет неко његов ко је по овом кијамету у рову, па кренуше да се и за своје моле.
Одједном се чу плач детета, убрзо и други. Урош скиде шајкачу, прекрсти се неколико пута, паде на колена и крену земљу да љуби. Није престајао све док из куће не изађе Стамена и не рече: „И мушко и женско. И помоћ и одмена. Нек су нам живи и здрави. А ви, шта сте се укипели ко младе? Деда где је кубура?“
Jedna od priča iz zbirke "Reč u zbegu"... Fotografiju na koricama je uradio Zoran Petrović... Tehnički urednik zbirke je Bosko Protic ( Boško Protić)... Recenziju je napisao Ranko Preradović...
Нема коментара:
Постави коментар