Autizam

posebnoj deci

Čekam da on ode
Ceo dan je u toj škrinji, gladuje i čita neku
crnu pesmu

Ja umem da izgovorim samo mama, i to kad sam uplašen,
a ja nisam uplašen, ja sam mršavi dečak
sa više lešnika od jedne ruke

Kada pređem zaključani prag, postoji prozračna kutija
u koju ulazim kada povučem kanap koji ne radi

Kada je tu, on mi ne da
da ulazim u kutiju

I ja, zatim, pravim korake u čamcu, a u njemu
nalaze se nenapisane posvete

Primetio sam da me opet gleda, opet mi daje oči crne pesme,
i četiri moja slova ne mogu
da izgovore oseku,
i ja odlazim do njegove
pregrade

Tu je crvenkasti kompas, sa svežnjevima, na njemu
atlasni oblaci

Ovoga puta, jesenast, uzimam točkove i okrećem pedale,
još malo, stići ću do petog slova

Veče je, još je u toj škrinji, on mi čita pesmu o zidovima, a ja
sam sav stao u ova svoja četiri

Izudin Ašćerić

Fotografija - Nada Petrović

Nada Petrović Kragujevac