Растанак код Калемегдана
Растали смо се
и сишли из града.
Као две сузе, кад напоредо кану,
са набораног лица.
На води су нас чекале лађе.
Твоја оде прва.
Моја обилазила острва.
Седео сам погурен и црн,
пуст,
као Месечева сенка.
Милош Црњански
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Nada Petrović / Teorija zavere?
Još jedna teorija zavere? Aleksinac 1999. slika sa neta Nekoliko puta do sada sam...
-
Додири Расађујем прсте своје по корењу дивље траве. Додиром да искласају, кад заресе да се јаве. На ноктима гнездо прави... -
Ni noćas nisam spavala ko čovek. Treću noć zaredom. Kad se sve ukupno sabere glava na jastuku mi je bila m...
-
ЗЛАТНИ ДУКАТ Има две недеље како Милана нисам видела. Можда и више. Кад сам свратила он на истом месту, као да није ни кући ишао. ...
Нема коментара:
Постави коментар