Nakon pisca ostaju neobjavljeni rukopisi...
Boško Protić ostavi nam delić romana sa radnim naslovom „Zaperci“.
Bosko Protic ( 1960.- 2021.)
– Ене га, ватај га... Утече... Не дај... – драо се каплар док су пред нама севали боси табани замичући иза ћошкова.
Није ми се дало да трчим за циганском дечурлијом. Нека их. Не може циганска да одмени српску главу. Није у праву Марисав. И да има Цигана колико Срба, опет не би могла, а тек овако? Само душу грешимо бадава.
– Господине поднаредниче – обрати ми се задихани ремац – Ја знам где се крију. Да поведем војску да их опколимо, има да их све ухватимо на гомилу?
Премишљам мало а добровољац цупка нестрпљиво. Уживео се у улогу. Мисли: сад ће он српство да спасе као да се оно може спасити тек тако? И не сања колико је скупо све ово што данас радимо?! Прескупо. Има да плаћамо док смо живи. А и после...
Са друге стране: има да трчи код Марисава да му рекне: „ја сам знао али поднаредник није дао да их опколимо“.
Невољно се сагласих. Узе једно одељење и отрчаше међу уџерице предграђа.
Бога сам молио да не нађу Цигане. Јер, ако их доведу, нема ми друге до да их предам Марисаву а он Немцима. Има да их мења, прво за пропале Љотићеве присталице. Пре три године, на изборима, издували су га само тако. Марисав је у Баточини имао више глава у породици него гласова у кутији. Е, сад му дошло његово.
А и шта ћу ја овде? Мислио сам све најбоље: да помогнем, да народ заштитимо, да те комуњаре најуримо да нам више децу не кваре. Чивуте и Цигане да ловим? Шта ће то мени у животу? Да овај дан прође, па ћу да гледам како ћу и где да се склоним. У шуму једино.
Са комунцима не могу. Погани су то људи. Ништа бољи од Марисава. Они памет немају но како им нареди та њихова Коминтерна. Гледају у Стаљина ко у Св. Николу, Боже ме опрости. Он им је Саваот. Ни на Немце нису хтели док им он ономад не нареди. А и спремни су на све. Вазда гладни и алави, нарочито на туђе. Ено и Танду, хајдука и разбојника, примили за својту . Кукају домаћини по селима и крију чељад кад они наиђу.
Има и ових што их неки пуковник окупио тамо изнад Милановца. То је права војска, она краљева. Ал и то нешто килаво иде...
И ово сад су заједно закували. Мало четници, мало комунисти... тек – Немци напунише Топовске шупе недужним светом.
Морам одавде да утекнем чим се прва прилика укаже.
Одломак из необјављеног рукописа „Заперци“
јул 2021. Бошко Протић
Фотографија Зоран Петровић
Нема коментара:
Постави коментар