Nada Petrović / Hronologija sna

 Hronologija snova

Prvim željama zapisanim na nekoliko dvolisnica

koje su istrgnute iz sveske sa velikim i malim linijama

potpaljena je lomača jednog decembarskog jutra

koje se u sećanju ničim ne razlikuje od ovog

kroz koje sada prolazim.

Nove želje su se rađale i umirale

pre nego što im je bila zavezana pupčana vrpca u danima

koji su svi do jednog bili slični ovom današnjem, zimogrožljivom,

u kom tražim nadanja koja su izgubljena na proputovanjima

iz jedne u drugu gluvu sobu.

Kasnije, mnogo kasnije, naučila sam da ispisujem snove

nevidljim mastilom na nevidljivom pergamentu magle

od koje nije mogao da se razdvoji sever od juga, istok od zapada,

gde mi je bilo svejedno kuda ću da krenem, samo da ne budem u danu

koji beskonačno dugo traje i nigde ne završava.

Evo i jutros, po navici, uz prvu jutrarnju kafu, dobro ušuškana dimom,

pre pogleda na ogledalo u kom su zarobljeni svi prošli i budući strahovi

nižem slova i slogove na ogrlicu dana u pokušaju da se setim svih želja

koje treba da spakujem pre putovanja u praznu Pandorinu kutiju

koju su mi dobacili Igrači Velikih Partija u danu kada su razapinjali šatore

u svakom ćor sokaku, na tragu kroz polja strnjike, na svakoj pešačkoj stazi,

na vijaduktima, mostovima, u tunelima, u zatvorenim bioskopima,

u zakatančenim muzejima, na spaljenim jevanđeljima, na glavnim trgovima,

u izgubljenim danima i godinama, u nadanjima, u snovima i željama,

u zimogrožljivom decembarskom jutru koje se svakog bogovetnog dana

u godini rasprskava pred mojim očima kao precvala kupola maslačka,

koji sam sebe zasađuje, u pokušaje da zapišem želje za kusure dana,

(te talire, cekine, dinare, krajcare...) koji su mi preostali nakon plaćanja
svih uzaludnih napora da na karti zaborava pronađem izgubljeni zavičaj.

Napomena: Fotografija je pokupljena sa interneta, nije bilo imena autora

Autor pesme Nada Petrović

16. 12. 2016.