Нада Петровић / Тишина

 

Тишина

Чујеш ли ишта, питам кога год сретнем,

нит’ ме ко погледа, нити одговара,

мој глас, моју слутњу, мој страх,

као да не чује или ме не разуме,

једино сенка застаје и окреће се,

све четири стране света ослушкује,

сустигне ме након неколико корака,

прошапће као да ми тајну поверава:

Није то тишина, то је несрећа која ћути.

Нада Петровић

Фотогеафија / Нада Петровић