Vruća pogača
Neka… Neka, nisam gladna… Stala mi gorka knedla u grlu pa nit gore nit dole… I nije samo to… Kad god ugledam vruću pogaču setim se majke koja klečeći natire testo i plače. Bila sam prvi ili drugi razred, ne sećam se… Suze joj se sa obraza otrgnu i kliznu na nadlanicu, nekoliko trena tu se drhtave zadrže, pa se otkinu i upadnu u testo. Te suze koje su kao rominjajuće kapi sa osušenog lista kolačare što se, uprkos vetru, drži na peteljci, da bi pale na moj dlan… Te njene suze možda su iste kao ove sad što meni upadaju u naćve. Plašim se presoliću hleb, a mogla sam da je tad pitam koliko su joj suze slane. Mogla sam, a nisam. Ćutala sam i sklanjala oči u otvorenu knjigu. Ni broja se ne zna koliko sam ih tako pročitala. Gomilali su se naslovi u svesci u kojoj sam beležila pročitano. Žali bože vremena izgubljenog. Sada nema posla za načitane, a nema ni majke… Juče pronađoh svesku sa tim beleškama. Celu noć sam prebdela u uzaludnom pokušaju da se setim bar jedine pročitane priče, pisca, makar lika... Pre svitanja sam ustala i poslednje pregršte brašna, koje sam u kući imala, odsejala, pogaču zamesila, ispekla. I ni zalogaj nisam uzela. Sita sam. Svega sam sita.
Priču napisala Nada Petrović
Slika je sa Pinteresta
Već sam čitala, i opet komentar koji sam dala kao i prošli put. Kao da i meni knedla staje u grlo i vraća u detinjstvo. Sve što napiše je surova realnost. Gađa u srce, metu. Ne ostavlja me imunom. Respect. Moj duboki naklon.🍀🙏❤️
ОдговориИзбришиVeć sam postavljala komentar i ranije. I meni knedla stoji u grlo i vraća u detinjstvo. Tako moćno, upečatljivo i bez vremenski. Ne ostajem imuna, gađaš pravo u metu. Pišeš iz duše i za dušu. Respect. Moj duboki naklon.
ОдговориИзбришиGordana Mladenović