Док има песама...
„Написао сам најлепшу песму
сад могу да умрем“
те речи прочитах на корицама свеске
крај контејнера из ког је извиривала
девојчица мусавог лица и бистрих очију.
Ћерка и зет писца који ни једну књигу није објавио
посртали су под новим бременом који су износили из стана.
Пас је завијао из солитера у близини, мирисала је супа,
чула се бука из аута са спуштеним кровом набилдованог
док је чекао зелено на семафору и у ритму лупкао по волану,
бака се сакрила иза платана и тихо плакала.
Нада Петровић
Фотографија / Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар