Тестамент
Прошле јесени ветар ми у двориште донео лист
истргнут из школске свеске са малим и великим линијама. На листу текст исписан
црним мастилом, китњастим рукописом.
Сада је пролеће. Седим на тераси и испијам кафу.
Гледам у људе који улицом пролазе. Нико ни да окрене главу.
На столу су ми три папира. Један је тестамент
који јесенас пронађох, други извештај лекара специјалисте. И на једном и на
другом потпис и печат. Трећи папир је празан.
Узимам хемијску оловку и преписујем туђ тестамент
који гласи: “Све што је моје остаје моје и иде са мном”. Потписујем своје име.
Стављам датум.
Пре него што кренем на посао остављам шољицу у
судоперу, а мој тестамент на сточић, крај искљученог телефона. Узимам преостала
два листа и бацам их у канту за отпадке која стоји пред капијом. Данас пролази
камион и ђубретари.
Аутор Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар