Јутрење (теби)
Пре него што сан побегне из
трепавица
ослушкујем тишину која се
мешкољи између
зидова протегнем се са краја
на крај постеље
и улетим у мрежу речи као
лептирица
у светлосни круг
док палим прву цигарету
отворим прозор у свет
сипам воду у џезву, кувам
кафу за двоје,
загледам низ друм да ли ће
твоје песме да поране
да ми и овог јутра друштво
праве
када их угледам нити се
радујем нити тугујем
нити говорим нити ћутим,
мисао се као кликер котрља:
Добро је... И овај дан може
да почне...
Објављено у „Савременик +“ бр. 348-349-350/ 2025.
Песма и фотографија Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар