У бекству од људи дан је краћи,
од мене ни тела, хумке, ни гласа...
Нико ме никад неће пронаћи...
... осим мачака и осим паса.
Тешка је кичми тежина злобе,
у мору од суза које таласа...
Не познаје нико моје тескобе...
... осим мачака и осим паса.
Од гомиле речи само минути,
нису ништа друго нег' маса...
Нико ме није умео чути...
... осим мачака и осим паса.
Смрт што вреба вешто се крије,
од сна са груди нема ми спаса...
Нико крај мене остао није...
... осим мачака... и осим паса...
Текст и фотографија Д. Крмпотић
Нема коментара:
Постави коментар