ТАМО
Тамо где су људи
посекли дрвеће,
Посекли су живот,
На том месту никао је Синај,
Никао је песак.
Сад се браћа туку
Како би Земљу претворили у клепсидру
Која песак претвара у прашину,
У измаглицу,
У црвену кишу,
Скроз крваву,
Коју манити ветрови разносе
И у наше крајеве.
Тамо где су људи посекли живот
Цуре последње капи крви,
На Косову из ње расту црвени божури,
А из песка Палестине заводнички
Извија се,
Фатаморгана.
Фотографија / Нада Петровић

Хвала Ти, Наче, Ти си змај жена.
ОдговориИзбришиРадујем се квалитетној поезији.
Избриши