Милош Црњански

                                      

                                       ПРОЛОГ

 

Jа видех Троју, и видех све.

Море, и обале где лотос зре,

и вратих се, блед, и сам.

На Итаки и ја бих да убијам,

ал кад се не сме,

бар да запевам

мало нове песме.

 

У кући ми је пијанка, и блуд,

а тужан је живот на свету, свуд –

изузев оптимисте!

Ја нисам певач проданих права,

ни ласкало отмених крава.

Ја певам тужнима:

да туга од свега ослобођава.

 

Нисам патриотска трибина.

Нит марим за славу Поетика.

Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина,

нити да будем народна дика.

Судбина ми је стара,

а стихови мало нови.

 

Али: или нам живот нешто ново носи,

а душа нам значи један степен више,

небу, што високо, звездано, мирише,

ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све,

ђаво носи.

 

Милош Црњански

1919.