Душан Ђорђевић – Тиховање

 Душан Ђорђевић – Тиховање – поезија

Тиховањем се исцељује душа. То је самосабрање у тишини и смирају срца. Пут ка себи у себи и ка створитељу у себи. Овако ја разумем реч тиховање.

Некада давно записах цитат: „„Zapečati svoja čula bezmolvijem i budi sudija pomislima koje napadaju tvoje srce", речи св. Таласија. ( Безмолвије је синоним за тиховање, а и једна и друга реч могу да се нађу у „религијској пракси православног хришчанства“, како се у неким речницима може прочитати.)

Књига „Тиховање“ Душана Ђорђевића ми је поново у рукама. Прочитам песму- две у тишини. Понекад ми се учини да упадам у сан, други пут да се будим.

Кад поменух буђење, ево једне Душанове песме која носи баш тај назив:

Буђење

Растанак

и

Одлазак у стварност

Бол

Или чекање новог сна

С тобом.

Сагледавајући ову песму, због једне једине речи и једног јединог слова којим започиње реч, као да видим песника у сталној борби између јаве и сна, између оновременог и ововременог, између тренутка у коме јесте и у коме се уједно губи и нестаје.

Да је написао „С Тобом“ не би било те клацкалице и те борбе, али пошто стих гласи „ С тобом“, значи, обраћа се неком блиском, овоземаљском, некоме због ког се удаљује од тиховања што му причињава бол, а уједно га радује зато што може тај одлазак да буде „чекање новог сна“. А чекање тог сна није враћање у тиховање него урањање у сан на јави, или увлачење јаве у сан.

Овако данас разумем ову песму. Неко следеће исчитавање донеће неку нову мисао и неко ново осећање.

И да не улазим у дубљу анализу песме, пошто свака анализа разоткрива онога ко је писао, његову песму коју је написао, али и онога ко анализира, остављам другима који песму прочитају да пронађу свој угао испитивања и преиспитивања.

Нада Петровић

23. 01. 2024.