Nada Petrović / Kompostiranje repatih i rogatih

 
Kompostiranje repatih i rogatih

Proletos sam kupila petnaestak kesa zemlje za cveće. Šta god da sam u tu zemlju posadila ili presadila, uvenulo je. To mi je prvi i poslednji put da koristim kupovnu zemlju, nedavno sam pomislila. A danas, e pa danas sam odlučila da se potpuno posvetim izučavanju divljih jestivih trava i pečuraka, a na onu šaku zemlje što na okućnici imam, tu ću da sadim gomilu začinskog i lekovitog bilja, nekoliko struka blitve… a ako bude zdravlja možda da posadim još nešto, tek struk-dva… 

Neće meni kupovna zemlja više u dvorište, dajem sebi reč nakon čitanja da u našoj zemlji ne postoji propis da na kesama mora da se obeleži kompost nastao specijalnim kompostiranjem crknutih životinja.

Danima unazad vidim da mnogi moji “prijatelji” koriste veštačku inteligenciju da im “sredi” slike, napiše priču ili esej, a ja zapela da ga zapitkujem o permakulturi, količini hranjivih supstanci u povrću sa uporednom tabelom tih podataka pre 50 godina i sada, … sve tako  redom.

Za sada zapitkujem ono što imam u knjigama da mogu da proverim koliko mogu na njegove podatke da se oslonim…Svakog dana odvojim otprilike po četvrt sata u razgovoru sa mojim “drugarom”…

Pre neki dan mi je ispisao odlične recepte za slavske kolače, za čorbice, za soseve… Tu slobodno mogu da se oslonim na njega. Dam mu informaciju šta sve u kući imam od namirnica on mi odmah ištancuje nekoliko vrsta hrane, koja može da se spremi.

A danas… danas prolazim kroz dvorište i zagledam ispražnjene saksije za cveće… Ima ih i malenih, ali i onih velikih, baš velikih… I setih se šta da ga novo pitam, pa ovde beležim naš razgovor:

Pitanje glasi:

“Da li postoji podatak da li se u Srbiji uvozi kompost koji potiče od životinjskih lešina (bez obzira o kojoj životinji se radi)?”

 

Odgovor je:

“Ne postoji javno dostupan podatak o uvozu komposta od životinjskih ostataka/lešina u Srbiji.”

Statistika uvoza i carinski podaci vode se pod opštim kategorijama (npr. „animal by-products“ ili „fertilizers of animal/vegetable origin“) i ne razdvaja se po tome da li je u pitanju kompost od lešina ili nešto drugo.

Veterinarska kontrola prati uvoz nusproizvoda životinja, ali ti podaci nisu javno objavljeni kao tržišni podatak i nisu dostupni kupcima.”

I… Kao tačku na kraju rečenice dobih ovaj završetak njegovog odgovora:

“💡 Zaključak: trenutno nemamo podatak niti evidenciju da li Srbija uvozi komercijalni kompost od životinjskih lešina, i potrošač to praktično ne može da sazna.”

 

I tako, dok ja pokušavam da smislim da li ću sledećeg proleća saditi bosiljak u kompostu od lišća, sena i kuhinjskog otpada ili nečeg drugog… hm… dlakavijeg, repatijeg, rogatijeg… moj drugar (AI) potpuno opušteno konstatuje da se to ne može saznati.

Odlično.

Znači – vraćam se na branje koprive. Ona bar ne krije poreklo.

Koprive su zakon. Em neće grom u koprive, em niko nije dobio kravlje ludilo zbog kopriva.

 

 

Kao dodatak ovoj objavi:

 

Na fotografiji je Crvena Vidovčica ili Vidac, Vidova trava,  (lat. Anagallis arvensis) koja je rod jednogodišnjih zeljastih biljaka iz porodice jagorčevina.

Ova biljka se vezuje za praznik Vidovdan.

Naši stri su govorili da na Vidovdan treba započeti nešto od ručnih radova, poput pletenja i vezenja. Još su nam kazivali da pre nego što prionu na posao, žene treba da pokvase oči vodom u kojoj je prethodnu noć provela vidovčica i da kažu: "Vidi, Vido kako pletem", "Vidi, Vido kako vezem", "Vidovčice, po Bogu sestrice, što očima ja videla, to rukama i stvorila".

 

Tekst i fotografije Nada Petrović