Поговор
„Лазарев белег“ је роман исповедног тона, у коме
се кроз
низ записа гради прича о човеку са друштвене
маргине,
носиоцу личног и породичног терета који се
преноси кроз
време.
Радња се одвија у унутрашњем простору јунака – у
сећањима, сновима, траумама и свакодневним
сусретима –
где се живот и смрт, кривица и саосећање, вера и
сумња
непрестано преплићу.
Роман истражује питања идентитета, наслеђеног
бола и
могућности духовног препорода, ослањајући се на
архаични
слој језика и аутентични говор, као важан део
колективног
памћења.
„Лазарев белег“ је прича о онима који не
васкрсавају чудом,
већ истрајношћу преживљавају.
Дарја
Нада Петровић - Рукопис романа "Лазарев белег"
Neka je sa srećom.
ОдговориИзбриши