На данашњи дан пре једанаест година... Русија... Градилиште на Абхазијској граници... Око 1200 радника... Преко 20 нација... Већином муслимани... А ја, ја једина жена у оперативи на том градилишту... Свакодневно у дневнику записујем шта сам видела, чула, осећала... Ово је део записа који носи данашњи датум 2013.година. Дан када сам написала захтев да се вратим за Србију.
"Stojim i čini mi se da me živo blato guta, da je stiglo do kolena, do struka, do grudi, da se penje i presipa kroz usta u grudi... da lepljivu masu žvaćem i pokušavam bezuspešno da je ispljunem... Ćutim... A i šta reći? Ionako će mi ispričati samo ono što oni hoće... I ispričaše mi... Ispričaše, a ja nemam snage da nastavim do baze... Okrenuh se i vratih putem kojim sam do njih došla ponavljajući u sebi ono što sam čula... Danas pronađen radnik u liftovskom oknu... Povreda na gradilištu sa smrtnim ishodom, kažu... Druga zgrada isto gradilište... Još jedan kovčeg sa ovog gradilišta ka Srbiji se sprema... Juče u Sočiju radnik poginuo... Kažu da ga je oplata koja je visila na sajlama krana zakačila, preko armaturne ograde prebacila... Našli su ga na trotoaru... Kao flis papir... Raspljeskan... Ko palačinka... Neće da ga kod kuće prepoznaju... Tako govore... Više šapuću... Kao da baju... "
Из рукописа / Делић дневника из Русије
Фотографија Нада Петровић
Čekam da sve to ugleda svetlost kao knjiga. Svakako ti nije bilo lako, kao i ljudima koji su radili. Tebi POŠTOVANJE I KAPA DOLE za sve.
ОдговориИзбришиGordana Mladenović
Teški trenuci tvoga službovanja bice nauk mnogima. Objavi to Nado
ОдговориИзбриши