ЗАДОЦНЕЛА ХИМНА ЗАВИЧАЈНА
Отићићу носећи тугу неизговорених речи.
у мени камен Равне Горе јечи
и ћудљивог бора са Сувобора
плачем модре шљиве пожегаче
у груди ми се излила замућена каменица.
Боле рало и волови и неузорени долови,
утуљена огњишта мојих предака
и неброј са судбином подељених мегдана
наших сељака
Отићићу а ни начети нећу причу
о ожиљцима изнад рана,
о сузама гушћим од катрана.
како кључа пред неправдом
крв сељачка узаврела
неће моћи опевати
химна ова задоцнела.
Отићи ћу а чемерна судбина сељачка
остаће неопевана...
Љиљана Браловић
Фотографија / Нада Петровић
Нема коментара:
Постави коментар