Кад надође река, до куће се чује како вода удара о воденично камање... Тад ме место не држи... Остављам све... И тесто у наћве надошло... И дете са сисе скидам... Све... И идем... Гологлава... Идем... Боса... Идем... Идем...
И не обзирем се што ми камење табани сече и што крв за мном траг ми показује...
Станем тек на обалу... И с поглед је тражим... А сузе и понека капка млеко заједно капљу у воду...
Нада Петровић
Делић романа "Чедоморка"
Нема коментара:
Постави коментар