Нада Петровић / Ујам

 

 

Ујам

 

 

Ујмим горобиље.

 

За љуту рану

љуту траву,

за чемер чемерику,

за срдобољу срчику.

 

Толим и тулим,

бокорим,

угљевље гасим,

чини скидам,

враћам се ниоткуд

сенку да узидам

у увратине

и утрине,

ни моје,

ни твоје,

на тромеђи,

наште срца,

где тиња тмуша

и дан се рађа.

где намерник клецну

насред друма.

 

Ујмим самониклице

за твоје лице

из присоја,

за руке сноваљке

и небо што се

подмлађује,

за речи

у муку посејане.

 

Ујмећи молим,

Помељаре вичем.

 

 

Нико не одвиче.

 

 

                                           Нада Петровић

                           Збирка песама "Раскућене речи" 2004. године